ЛАВ З. ДИМОВИЋ
Кривични поступак не почиње увек подизањем оптужнице. За лице против кога се води поступак, правно значајне радње могу наступити знатно раније, приликом позивања у полицију, саслушања осумњиченог, одређивања задржавања или предузимања доказних радњи.
Одбрана у кривичном поступку подразумева познавање материјалног кривичног права, али и правила кривичног поступка којима се уређују прикупљање и оцена доказа, права окривљеног и овлашћења надлежних органа.
Посебан значај има благовремено препознавање питања која могу утицати на правну квалификацију дела, законитост доказа и положај окривљеног током поступка.
Предистражни поступак и истрага
Приликом првог контакта са полицијом или јавним тужилаштвом важно је утврдити у ком својству је лице позвано, које радње орган намерава да предузме и која процесна права том лицу припадају.
Положај грађанина који даје обавештења, сведока и осумњиченог није истоветан.
Када постоји сумња да је лице извршило кривично дело, одбрана обухвата анализу основа сумње, расположивих доказа и законитости предузетих радњи.
У истрази се посебно разматрају искази сведока, материјални докази, вештачења и могућност предлагања доказних радњи у корист одбране.
Задржавање, притвор и друге мере
Лишење слободе представља нарочито осетљиву фазу поступка, јер се о правима окривљеног одлучује у кратким процесним роковима.
Потребно је разликовати полицијско задржавање, притвор и друге мере којима се обезбеђује присуство окривљеног или несметано вођење поступка.
Правна оцена обухвата постојање законских разлога за одређивање мере, њену неопходност, сразмерност и могућност примене блаже мере.
Одговарајућа правна средства користе се у складу са врстом одлуке и процесном фазом.
Одбрана након подизања оптужног акта
Након подизања оптужнице или оптужног предлога, одбрана се усмерава на садржину оптужбе, правну квалификацију и доказе на којима се она заснива.
Потребно је испитати да ли описане радње садрже законска обележја кривичног дела, постоје ли околности које искључују противправност или кривицу и који докази могу бити значајни за утврђивање чињеничног стања.
На главном претресу нарочит значај имају испитивање сведока, анализа противречности у доказима, оцена вештачења и указивање на евентуалне повреде одредаба кривичног поступка.
Правна квалификација наведена у иницијалном оптужном акту није питање које је нужно окончано самим подизањем оптужбе. Њена основаност оцењује се у светлу утврђених чињеница и применљивих прописа.
Споразуми и правна средства
Законик о кривичном поступку предвиђа могућност закључења споразума о признању кривичног дела, под прописаним условима и уз судску контролу.
Пре прихватања споразума потребно је оценити доказну ситуацију, правне последице признања, предложену санкцију и друга питања значајна за положај окривљеног.
Када се поступак оконча судском одлуком, посебно се разматрају разлози за жалбу, укључујући повреде поступка, погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну примену кривичног закона.
Могућност употребе ванредних правних лекова зависи од законом прописаних услова.
Права оштећеног у кривичном поступку
Кривично право обухвата и положај лица оштећеног кривичним делом.
Правна помоћ оштећеном може подразумевати припрему кривичне пријаве, предузимање процесних радњи, истицање имовинскоправног захтева и коришћење законом предвиђених права поводом одлука јавног тужилаштва.
Код кривичних дела за која се гоњење предузима по приватној тужби, посебно су значајни рокови и правилна припрема приватне тужбе.
Без обзира на процесни положај странке, правна анализа мора бити заснована на доказима, правилној квалификацији чињеница и поштовању процесних гаранција.