ЛАВ З. ДИМОВИЋ
Регулисање боравка и рада страних држављана у Републици Србији обухвата више правно повезаних поступака. Визни режим, основ привременог боравка, право на рад и услови запошљавања морају бити међусобно усаглашени.
Ова питања значајна су за странце који се досељавају у Србију, чланове њихових породица, домаће послодавце и стране привредне субјекте који планирају пословање на српском тржишту.
Избор одговарајућег правног основа зависи од стварне сврхе боравка. Због тога поступак треба припремити узимајући у обзир не само документацију коју странац већ поседује, већ и његов планирани животни и професионални статус.
Привремени боравак и визе
Закон о странцима предвиђа више основа за одобравање привременог боравка, укључујући запошљавање, спајање породице, власништво над непокретношћу, школовање и друге законом прописане разлоге.
Код држављана којима је за улазак у Србију потребна виза посебно се испитују услови за прибављање визе за дужи боравак, односно визе Д.
Важна је и разлика између законитог боравка и права на рад. Одређени основи боравка омогућавају рад без прибављања посебне јединствене дозволе, док у другим случајевима морају бити испуњени додатни услови.
Због тога је пре подношења захтева потребно проверити постојећи имиграциони статус странца и права која из њега произлазе.
Јединствена дозвола за боравак и рад
Јединствена дозвола обједињује привремени боравак и право на рад, у складу са Законом о странцима и Законом о запошљавању странаца.
Припрема поступка обухвата избор основа рада, проверу документације послодавца, уговора о радном ангажовању и доказа о квалификацијама странца.
Код запошљавања у прописаним случајевима спроводи се тест тржишта рада преко Националне службе за запошљавање.
Поред добијања дозволе, нарочито је важно утврдити када странац може законито да започне рад и како се спроводи његова пријава на обавезно социјално осигурање.
Промена послодавца, основа рада и продужење дозволе
Промена послодавца током важења јединствене дозволе захтева поштовање посебног поступка и, у законом предвиђеним случајевима, претходну сагласност Националне службе за запошљавање.
У таквим ситуацијама потребно је усагласити престанак претходног радног односа, закључење новог уговора и испуњење законских услова за почетак рада.
Промена основа рада није истоветна промени основа боравка. На пример, прелазак са запослења на боравак по основу спајања породице подразумева другачију правну анализу од преласка код другог послодавца.
Посебну пажњу заслужује благовремено продужење дозволе, како би се очувао континуитет законитог боравка и избегле последице истека постојећег статуса.
Оснивачи привредних друштава и самозапошљавање
Страни држављани који намеравају да оснују привредно друштво или региструју предузетничку делатност морају разликовати корпоративну регистрацију од имиграционог поступка.
Само оснивање ДОО не значи аутоматски да је оснивач регулисао право боравка и рада.
Правни положај странца зависи од његовог конкретног основа, начина ангажовања и испуњености прописаних услова.
Код лица која већ поседују дозволу, потребно је испитати да ли ново пословно ангажовање захтева промену основа рада или други поступак пред надлежним органом.
Електронски поступци и заступање пред органима
Имиграциони поступци у значајној мери спроводе се електронски. То подразумева правилну припрему и достављање документације, праћење електронских обавештења и поштовање рокова за поступање.
У сложенијим предметима могу се појавити питања надлежности и међусобног поступања Министарства унутрашњих послова, Националне службе за запошљавање и других органа.
У случају одбијања захтева, непотпуно утврђеног чињеничног стања или прекорачења рокова, потребно је размотрити расположива правна средства у управном поступку и управном спору.
Правно уређен имиграциони статус подразумева више од прибављања дозволе. Он захтева да стварни боравак, радно ангажовање и документација странца током времена остану међусобно усклађени.