Одлуку о преласку из предузетничког пословања у друштво са ограниченом одговорношћу не треба свести на припрему оснивачког акта и подношење пријаве Агенцији за привредне регистре. Пре тога треба одговорити на знатно важнија питања: ко ће наплатити раније издате рачуне, шта се дешава са закупом, кредитима и запосленима, како ће бити пренета пословна имовина и да ли ће ново друштво моћи несметано да послује одмах по регистрацији.
Добра припрема зато не почиње питањем колико кошта оснивање ДОО, већ пописом свега што у постојећем пословању не сме бити прекинуто или изгубљено.
Није реч само о промени назива
Оно што се у свакодневном говору назива „трансформацијом предузетника у ДОО” Закон о привредним друштвима у члану 92. уређује као наставак обављања делатности у форми привредног друштва. На основу одлуке предузетника истовремено се спроводе његово брисање из регистра и регистрација оснивања друштва, које преузима права и обавезе настале из пословања предузетника. ДОО је ново правно лице, а не исти предузетник са другачијом ознаком у пословном имену. [1]
Ова разлика има практичну последицу: обично оснивање ДОО, уз одвојено затварање предузетника, не треба поистовећивати са поступком из члана 92. Ако је циљ наставак пословања са законом предвиђеним правним следбеништвом, тако треба припремити и спровести поступак, а не накнадно покушавати да се два независна регистрациона догађаја прикажу као једна целина. [1]
Стари дугови не престају преласком у ДОО
Једна од најважнијих заблуда јесте очекивање да ће оснивање ДОО заштитити личну имовину предузетника и од већ насталих обавеза.
Преузимање обавеза од стране друштва не ослобађа бившег предузетника личне одговорности за обавезе настале до његовог брисања. То је изричито потврђено и у пресуди Врховног касационог суда Рев 2493/2020 од 21. јануара 2021. године. Суд је одбацио становиште да физичко лице више не одговара зато што је друштво, као правни следбеник, преузело раније обавезе. [2]
Зато пре доношења одлуке треба прегледати не само књиговодствено исказане дугове већ и неиспоручену робу по примљеним авансима, рекламације, спорна потраживања, гаранције и поступке који су у току. Посебно треба издвојити лична јемства и друга средства обезбеђења која је предузетник дао.
Прелазак у ДОО треба планирати као уређење будућег пословања, а не као начин да се прошлост остави иза новог пословног имена.
Најосетљивији део поступка може бити усаглашавање рокова
За наставак делатности у форми друштва АПР предвиђа повезано подношење пријава за брисање предузетника и оснивање друштва, уз одлуку о наставку делатности. Потребна су и прописана уверења Пореске управе и локалне пореске администрације, која у тренутку подношења захтева не смеју бити старија од пет дана. Та уверења прибавља подносилац, а не регистратор по службеној дужности. За предузетника који је у систему ПДВ-а потребно је претходно спровести и брисање из одговарајуће пореске евиденције. [3]
Практично решење је да се уверења прибављају тек када су остала документа припремљена и када је са рачуновођом усаглашен редослед радњи. У супротном, може се догодити да једно уверење више није употребљиво док се чека друго или док се исправља недостатак у оснивачкој документацији.
Додатна препрека постоји када је АПР обавештен о пореској контроли или привременом одузимању ПИБ-а. Под законом предвиђеним условима, брисање тада није могуће док АПР не добије одговарајуће обавештење Пореске управе. Зато није оправдано клијенту обећавати датум завршетка пре провере ових околности. [3]
Постоји и процедурална појединост која се лако превиди: АПР за оснивање друштва наставком делатности предузетника предвиђа изузетак од општег правила о обавезном електронском оснивању привредних друштава. Не треба, дакле, механички примењивати упутство намењено обичном оснивању ДОО. [4]
Уговори: очувати континуитет, а не непотребно почети испочетка
Законом предвиђено преузимање права и обавеза не значи да сваки уговор треба раскинути и закључити поново. Али није довољно ни претпоставити да ће сви пословни партнери сами препознати и правилно евидентирати насталу промену. [1]
Пре регистрације треба прегледати кључне уговоре, нарочито закупе, кредите, лизинг, дугорочне испоруке и уговоре са већим купцима. Код сваког треба утврдити шта захтева обавештавање, шта додатну документацију, а где постоји уговорна одредба о сагласности или последицама промене.
Када је анекс потребан, његов циљ треба да буде прецизно евидентирање следбеништва и наставка односа. Не треба без разлога уговарати престанак старог уговора, давати изјаве да су све обавезе измирене или мењати већ стечена права.
Пример је закуп пословног простора за који је предузетник раније платио депозит и уложио средства у адаптацију. Уместо кратке замене назива закупца, треба изричито уредити коме се депозит враћа, да ли остаје призната његова ранија уплата и шта се дешава са уговореним правима поводом улагања.
Корисно је припремити јединствено обавештење пословним партнерима, уз регистрационо решење и јасне инструкције за будуће рачуне и плаћања.
Порески третман није аутоматска последица регистрације
Члан 6. Закона о ПДВ-у предвиђа да се, под прописаним условима, пренос целокупне или дела имовине не сматра прометом добара и услуга. Међу условима су одговарајући порески статус стицаоца и наставак исте делатности. Правилник о ПДВ-у изричито обухвата и пренос целокупне имовине код наставка делатности предузетника у форми привредног друштва. То није опште ослобођење од свих пореза, нити је довољно само позвати се на члан 92. Закона о привредним друштвима. [5]
Постоји и мање уочљив ризик: закон допушта да се уговором или одлуком предвиди обрачунавање ПДВ-а и када би иначе били испуњени услови за наведени третман. Пореска клаузула у одлуци зато није место за некритичко преписивање старог обрасца. Закон предвиђа и последице престанка услова у року од три године од преноса, уз посебна правила за опрему, објекте и улагања у објекте. [5]
У припреми треба посебно обрадити примљене и дате авансе, залихе, ненаплаћене рачуне и услуге чије извршење обухвата период пре и после регистрације. За сваку спорну ситуацију треба унапред одредити ко издаје документ, на који промет се он односи и како се евидентира.
Ово је део поступка у ком адвокат и рачуновођа треба да раде истовремено. Одлука која је регистрационо прихватљива не мора бити довољно разрађена за правилно пореско и књиговодствено спровођење.
Имовина и пословни рачуни: шта се заиста преноси
Пре подношења пријаве препоручљиво је сачинити детаљан попис пословне имовине, потраживања и обавеза, са исправама на којима се заснивају. Није довољна само укупна вредност из биланса. Треба знати која опрема постоји, где се налази, да ли је оптерећена и да ли је предузетник њен власник или је користи по другом основу.
Посебну пажњу заслужују непокретности. Питање преноса својине не треба сводити на књиговодствену промену. Треба проверити правни основ, потребну форму исправе и услове за упис. АПР, на пример, изричито указује на потребу јавнобележничког потврђивања оснивачког акта када он представља основ за пренос права својине на непокретности. [4]
Предузетник који води или је дужан да води књиге по систему двојног књиговодства мора планирати и ванредни финансијски извештај поводом брисања. За његово достављање предвиђен је рок од 60 дана од дана на који се извештај саставља. [6]
Са банком треба унапред усагласити документацију и кораке неопходне да друштво може да прима и врши плаћања. У исти план треба укључити електронско банкарство, картице, ПОС терминале и приступ релевантним системима за фактурисање и фискализацију. Пре него што се партнерима пошаљу нове инструкције за уплату, треба проверити да су подаци тачни и да је рачун оперативан.
Запослени не треба да изгубе права због промене послодавца
Закон о раду уређује преузимање важећих уговора о раду и општег акта код промене послодавца, као и обавезе обавештавања. Зато прелазак у ДОО не треба аутоматски спроводити кроз споразумне престанке радног односа и ново запошљавање свих радника. Такво поступање може непотребно отворити питања континуитета и већ стечених права. [7]
Пре промене треба усагласити документацију о зарадама, неискоришћеним годишњим одморима, одсуствима и другим правима, као и потребне пријаве у евиденцијама осигурања. Посебно пажљиво треба обрадити запослене који су на боловању или породиљском одсуству.
Ако су запослени страни држављани, треба засебно проверити утицај промене послодавца на њихов основ боравка и рада. Наставак радног односа и испуњеност услова за рад странца нису питања која треба поистоветити без провере одговарајуће дозволе и поступка. [8]
Дозволе, субвенције и пословна историја захтевају посебну проверу
Код делатности за које су прописани посебни услови није довољно ослонити се искључиво на регистрацију друштва. Закон о привредним друштвима оставља простор посебним прописима да обављање одређене делатности услове дозволом, одобрењем или другим актом надлежног органа. [1]
Зато за сваку значајну дозволу треба утврдити да ли је довољна измена података, да ли се признаје следбеништво или је потребно ново одобрење. Тамо где одговор није јасан, оправдано је пре регистрације затражити писано изјашњење надлежног органа.
Исто важи за субвенције и друге уговорне погодности. Треба проверити да ли промена захтева сагласност даваоца средстава и како се доказује испуњавање раније преузетих обавеза.
Пословну историју такође треба документовати. Ако предузетник планира кредит или учешће у поступку који захтева одређено претходно искуство, треба унапред проверити како ће банка или други одлучилац вредновати резултате претходног пословања. Корисно је сачувати финансијске извештаје, референце и доказе о следбеништву у једној уређеној целини.
Регистрацијом почињу и нове организационе обавезе
Пре оснивања треба уредити ко ће бити директор, на ком основу ће радити и по којим основима ће оснивач примати новац од друштва. Препоручљиво је унапред израчунати трошкове зараде или накнаде, осигурања, рачуноводства и планираних исплата добити. Одлуку не треба заснивати само на поређењу једне пореске стопе.
Не треба пропустити ни евидентирање стварног власника. За новоосноване субјекте који имају ту обавезу АПР наводи рок од 30 дана од регистрације и обавезу истовременог учитавања докумената на основу којих је стварни власник одређен. Ни чињеница да ДОО има једног оснивача сама по себи не искључује ову обавезу. Адвокат или рачуновођа могу припремити захтев, али, изван посебне могућности приликом електронског оснивања, његово потписивање врши регистровани законски заступник. Зато треба благовремено обезбедити и одговарајући електронски приступ. [9]
Где постоји простор за унапређење прописа и поступања
Простор за унапређење пре свега видим у бољем повезивању регистрационог поступка са пореским, радноправним и секторским процедурама.
Прво, оправдано би било уредити прибављање потребних пореских података службеном разменом између органа. Такво решење би смањило потребу да подносилац прикупља исправе кратког периода употребљивости и усклађује њихово издавање.
Друго, корисна би била јаснија секторска правила о континуитету дозвола. Тамо где се не мењају простор, опрема, стручни кадар и други битни услови, требало би размотрити поједностављен поступак признавања континуитета, уз очување неопходног надзора.
Треће, требало би развити уједначена оперативна упутства за овај конкретан поступак. Она би могла да обухвате редослед пореских и регистрационих радњи, доказивање следбеништва, поступање са авансима и документацију потребну другим институцијама. Тиме би се смањила зависност поступка од накнадних тумачења и појединачних захтева.
Ово су предлози за унапређење, а не опис већ успостављеног јединственог поступка. Њихов циљ не би био слабљење заштите поверилаца, запослених или јавних прихода, већ једноставнији и предвидљивији наставак уредног пословања.
Закључак
Успешан прелазак предузетника у ДОО треба мерити тиме да ли су очувани уговори, правилно обрађене обавезе, заштићена права запослених и обезбеђено несметано пословање.
Зато је најбоља припрема јединствен план у ком су за сваку радњу одређени одговорно лице, потребна документација и тренутак извршења. Када је тај план добро постављен, регистрација постаје завршетак припреме, а не почетак откривања проблема.
Извори и даље читање
- Закон о привредним друштвима — Министарство привреде
- Врховни касациони суд: Рев 2493/2020 од 21. јануара 2021.
- АПР: брисање предузетника и наставак делатности
- АПР: упутства за оснивање привредног друштва
- Закон о порезу на додату вредност
- АПР: састављање и достављање финансијских извештаја
- Закон о раду
- НСЗ: запошљавање странаца
- АПР: Централна евиденција стварних власника
ЛАВ З. ДИМОВИЋ