Уговор о доживотном издржавању: услови и ризици

Пре закључења уговора о доживотном издржавању треба разрешити два одвојена питања: каква је помоћ примаоцу заиста потребна и којом имовином он може да располаже. Прво захтева разговор о свакодневном животу, здрављу и очекивањима уговорних страна. Друго подразумева проверу својине, брачноимовинских односа и евентуалних ранијих располагања.

Уговор који прецизно описује стан, а издржавање своди на једну општу реченицу, оставља најважнији део односа недореченим. Подједнако је ризично подробно уговорити негу, а не проверити да ли непокретност заиста припада само примаоцу издржавања.

Шта уговор обухвата и када се преноси имовина

Према члану 194. Закона о наслеђивању, прималац издржавања обавезује се да се после његове смрти на даваоца пренесе својина тачно одређених ствари или друга права. Давалац се заузврат обавезује да примаоца издржава, брине о њему до краја живота и после смрти сахрани. Предмет уговора могу бити само ствари и права која постоје у тренутку његовог закључења. Формулација „сва садашња и будућа имовина” зато није одговарајућа замена за прецизно одређивање предмета. ^[1]

Уговор производи правна дејства за живота уговорних страна. До смрти примаоца одложен је пренос уговорене имовине, а не постојање обавезе издржавања. Код непокретности треба разликовати закључење уговора, забележбу његовог постојања и каснији упис права својине. Члан 199. омогућава да давалац своје право обезбеди уписом у јавну књигу, али забележба уговора није исто што и укњижба својине на његово име. ^[1]

Од овог уговора треба разликовати посао којим се својина преноси одмах, уз обавезу будућег издржавања. Судска пракса такву конструкцију познаје као „неправи уговор о доживотном издржавању”, чија се природа и форма засебно оцењују. Ни поклон са задржаним плодоуживањем није истоветан уговору из члана 194. Избор између ових послова непосредно утиче на сигурност лица које обезбеђује своје будуће збрињавање. ^[2]

Обавезе издржавања и неизвесност

Уговор о доживотном издржавању је двострано обавезан, теретан и алеаторан правни посао. Давалац имовину стиче за преузето издржавање, а не бесплатно. Алеаторност значи да при закључењу постоји неизвесност у погледу трајања и обима обавеза. Однос је истовремено заснован на поверењу у одређено лице. Ове особине потврђује и пракса Врховног суда. ^[3]

Прималац не мора бити сиромашан или без пензије. У пресуди Рев 15620/2022 од 16. новембра 2023. године, Врховни суд је указао да значајна имовина и сопствена средства за живот не искључују потребу за негом и личном бригом. У конкретном предмету прихваћено је да је уговор са супругом имао стварну сврху обезбеђивања помоћи, а не прикривања поклона. ^[3]

Зато треба утврдити шта давалац стварно преузима. Ако прималац из пензије плаћа основне трошкове, уговором треба разјаснити ко обезбеђује лекове, организује лечење, доплаћује негу и пружа свакодневну помоћ. Не треба приказивати да давалац финансира све ако то није договор страна.

Форма уговора и улога јавног бележника

Није довољна обична овера потписа. Уговор се закључује у облику јавнобележнички потврђене, односно солемнизоване исправе. Бележник мора посебно упозорити странке да уговорена имовина не улази у заоставштину примаоца и да се из ње не могу намирити његови нужни наследници. Упозорење се уноси у клаузулу о потврђивању; непоштовање прописаних захтева повлачи ништавост. ^[4]

Бележник проверава способност и овлашћење странака, објашњава правне последице и испитује дозвољеност посла. Његова улога није сведена на утврђивање идентитета потписника. Ако законски услови нису испуњени, дужан је да одбије потврђивање исправе. ^[5]

Када уговор обухвата непокретност, мора се поштовати месна надлежност. Посебно је корисно мишљење Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије од 24. фебруара 2017. године: чињеница да је један бележник потврдио основни уговор не значи да је надлежан за сваки будући анекс. Надлежност зависи и од тога да ли анекс уводи ново располагање непокретношћу или само прецизира постојећу обавезу. ^[6]

За непокретно или тешко болесно лице може се организовати службена радња ван канцеларије, под прописаним условима. Јавнобележнички пословник изричито предвиђа оправданост таквог захтева због старости, болести или инвалидитета, као и боравка у болници или установи за стара лица. То треба договорити пре коначног заказивања потписивања. ^[7]

Старији уговор који је потврдио судија није само због тога неисправан. Његова форма оцењује се према прописима који су важили у време закључења, а не механичком применом данашњег јавнобележничког поступка. ^[3]

Способност примаоца и здравствено стање

Припрема уговора захтева раздвајање два питања. Једно је да ли прималац разуме посао и може слободно да изрази вољу. Друго је да ли његово здравствено стање оставља стварну неизвесност у погледу будућег издржавања. Особа може бити способна за расуђивање, а ипак у таквом терминалном стању да је спорна алеаторност уговора. ^[8]

Када постоји сумња у способност за расуђивање, препоручљиво је благовремено прибавити одговарајућу медицинску процену. Она треба да буде везана за конкретно лице, конкретан посао и време закључења. Не треба је схватити као исправу која унапред онемогућава сваки спор.

У предмету Рев 1780/2021 од 21. октобра 2022. године, постојање позитивне лекарске оцене приликом закључења није спречило суд да, на основу документације и вештачења, утврди неспособност једне приматељке да формира слободну вољу и схвати значај посла. ^[8]

Посебна правила за професионалне неговатеље

Постоји и посебно ограничење за професионалне неговатеље. Ако се давалац у оквиру свог занимања или делатности већ стара о примаоцу, потребна је претходна сагласност надлежног органа старатељства. Закон као примере наводи медицинско особље, болнице и агенције. Без те сагласности уговор је ништав. Битно је постојање професионалног односа старања, а не само занимање даваоца. ^[1]

Имовина примаоца и права супружника

Сагласност супружника није општи услов за сваки уговор о доживотном издржавању. Потреба за његовим учешћем зависи пре свега од права на имовини којом се располаже. Посебном имовином супружник располаже самостално, док заједничком имовином супружници располажу заједнички и споразумно. Ни упис непокретности само на једног супружника не искључује сам по себи права другог. ^[9]

Пре састављања уговора зато треба проверити када је непокретност стечена, по ком основу и из којих средстава. Од тога зависи да ли је потребно учешће оба супружника, одговарајућа сагласност или претходно уређење њихових имовинских односа.

Посебна пажња потребна је када је супружник примаоца преминуо. У пресуди Рев 2856/2025 од 25. јуна 2025. године, Врховни суд утврдио је делимичну ништавост уговора у погледу половине стана која је представљала брачну тековину покојне супруге. Ранији породични договор није омогућавао примаоцу да располаже и њеним делом. ^[10]

Податак да је прималац сада удовац, дакле, није довољан. Треба разјаснити и својинске и наследноправне последице ранијег брака.

Брачна имовина даваоца издржавања

Брачна имовина важна је и на другој страни уговора. Имовина стечена издржавањем није аутоматски посебна имовина даваоца као што би, по правилу, била имовина стечена наслеђем или поклоном. Када је издржавање пружано заједничким радом супружника током заједнице живота, може настати њихова заједничка имовина, иако је само један наведен као давалац. ^[9]

У пресуди Рев 15923/2023 од 21. децембра 2023. године, прихваћено је право супруге на половину имовине стечене таквим уговором. За оцену је било значајно што је она стварно учествовала у нези и свакодневној помоћи примаоцима, иако није била означена као давалац. ^[11]

Практично је оправдано већ приликом припреме утврдити ко ће извршавати обавезе и из којих средстава. Само изостављање једног супружника из текста не решава будуће питање својине.

Како прецизно уредити издржавање

Најкорисније је поћи од стварног живота примаоца. Да ли живи сам? Ко набавља храну и лекове? Да ли је потребна свакодневна посета или повремена помоћ? Шта се дешава ако више не може самостално да се креће?

Препоручљиво је посебно уредити финансирање редовних трошкова, медицинске неге и евентуалног смештаја у установу. Треба договорити може ли давалац ангажовати друго лице за поједине послове, које обавезе остају личне и како се обезбеђује помоћ током његовог одсуства. Уговарање смештаја у дом не треба оставити у виду неограниченог овлашћења даваоца, без разјашњења потреба и воље примаоца.

Вредно је сачувати доказе о извршавању: уплате, рачуне, документацију о организованој нези и релевантну преписку. Таква евиденција служи и примаоцу и даваоцу. Накнадни спор знатно је теже разрешити ако се све сведе на супротстављене изјаве чланова породице.

Заоставштина, нужни део и прикривени поклон

Имовина обухваћена пуноважним уговором не улази у заоставштину примаоца издржавања и из ње се не намирује нужни део. Давалац је стиче по уговорном, а не наследноправном основу. Због тога само незадовољство деце или других наследника није довољно да се уговор уклони. ^[4]

То, међутим, не значи да је сваки документ назван уговором о доживотном издржавању неоспорив. Морају се испитати његова стварна природа, пуноважност и извршавање. Ако се тврди да издржавање није било стварно уговорено већ је прикривен поклон, потребно је доказивати симулацију и засебно оценити прикривени посао. Наслов исправе не одлучује о њеној правној природи. ^[12]

Оспоравање уговора: ништавост и поништај

Израз „обарање уговора” није довољно одређен за избор тужбеног захтева. Различити недостаци воде различитим захтевима, кругу овлашћених лица и роковима.

Ништавост може произлазити из недостатка прописане форме, недозвољености посла, неспособности да се формира правно релевантна воља или посебне законске забране. На ништавост се може позивати заинтересовано лице, а суд на њу пази по службеној дужности. Право на истицање ништавости не гаси се, што не значи да се исти закључак без провере може пренети на свако пратеће новчано потраживање. ^[12]

Члан 203. Закона о наслеђивању омогућава законским наследницима да траже поништај ако због болести или старости примаоца уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца. Рок је једна година од сазнања за уговор, најкасније три године од смрти примаоца. Једногодишњи рок не може почети пре смрти. ^[1]

Кључно је стање приликом закључења и оно што је даваоцу било познато. У пресуди Рев 3462/2019 од 10. фебруара 2021. године, прихваћен је поништај уговора закљученог једанаест дана пре смрти примаоца, уз утврђену узнапредовалу малигну болест и знање даваоца о здравственом стању. Ни раније пружана брига није отклонила утврђени недостатак неизвесности. ^[13]

Из тога не произлази правило да сваки уговор после кога прималац убрзо премине мора бити поништен. Важне су конкретне околности, а не само број дана. Медицинска документација, вештачење и докази о знању даваоца зато имају посебан значај. ^[13]

За поништај због мана воље важе правила Закона о облигационим односима. Она предвиђају једногодишњи рок од сазнања за разлог рушљивости, односно престанка принуде, и крајњи рок од три године од закључења уговора. То нису исти рокови као код члана 203. Закона о наслеђивању. ^[12]

Пре тужбе зато треба утврдити шта се заиста оспорава: способност примаоца, слобода његове воље, постојање неизвесности или касније неизвршавање. Погрешно поистовећивање ових питања може имати непосредне процесне последице.

Раскид уговора и неизвршавање обавеза

Уговор који је пуноважно закључен може касније бити раскинут. Закон предвиђа раскид због односа који су постали неподношљиви, као и судско уређење или раскид због битно промењених околности. Претварање издржавања у доживотну ренту захтева сагласност уговорних страна. Код раскида се отварају и питања накнаде за већ пружено издржавање и евентуалне штете. ^[14]

За неизвршавање је посебно значајна пресуда Рев 11920/2024 од 29. августа 2024. године. Врховни суд је нагласио да раскид због неизвршења захтева судску одлуку. После смрти примаоца његови законски и завештајни наследници могу тражити раскид ако су се услови стекли још за његовог живота. Лице које само претендује на исту имовину по каснијем уговору тиме не стиче исто овлашћење. ^[15]

Зато се не треба ослонити на једнострано писмо о „опозиву” или на закључење новог уговора као доказ да је претходни престао. Ако нема споразумног решења, потребно је благовремено покренути одговарајући поступак и обезбедити доказе о разлозима за раскид. ^[15]

Смрт даваоца и положај надживелог примаоца

Смрћу даваоца обавезе не прелазе аутоматски на сваког његовог наследника. Посебно право наставка имају супружник и потомци позвани на наслеђе, ако пристану. Стручни савет Јавнобележничке коморе је у мишљењу од 25. јула 2018. године објаснио да се тај прелаз утврђује у оставинском поступку иза даваоца, а не обавезним закључивањем новог анекса са примаоцем. ^[16]

Закон разликује одбијање наставка од немогућности да се обавезе преузму, што утиче на право да се тражи накнада за раније издржавање. ^[1]

Када уговор штити два примаоца, препоручљиво је посебно уредити положај надживелог: наставак неге, коришћење дома и тренутак преноса појединих права. Смрт једног не треба оставити као повод за спор о томе шта је другом још обезбеђено.

Порези и трошкови

Код преноса непокретности по овом основу примењују се правила о порезу на пренос апсолутних права, по стопи од 2,5%, уз законска ослобођења. Обвезник је давалац, а обавеза по правилу настаје смрћу примаоца. Ослобођење за супружника или лице првог наследног реда односи се на део који би по закону наследило да је наслеђе отворено на дан закључења уговора. Сродство зато не значи нужно ослобођење за целу непокретност. ^[17]

Пре потписивања треба затражити обрачун јавнобележничких и других пратећих трошкова, нарочито када су потребни излазак на терен, додатне исправе или претходно уређење својине.

Припрема уговора и докази о извршавању

За припрему су потребни власничка документација, јасна слика брачних и породичних односа и договор о стварном издржавању. Када здравствено стање то налаже, треба обезбедити и одговарајућу медицинску процену. После закључења важно је спровести предвиђене уписе и чувати доказе о извршавању.

Од ових провера зависи и квалитет уговора. Прималац треба да зна ко ће се о њему старати ако му помоћ постане неопходна сваког дана. Давалац треба да зна шта преузима и коју имовину за то може стећи. Неразјашњене одговоре на та питања јавнобележничка потврда сама по себи не може заменити.