Правни due diligence при куповини удела у ДОО

Купац и продавац могу се брзо договорити о цени удела. Знатно више времена понекад захтева утврђивање шта се за ту цену заиста добија: друштво које може несметано да настави пословање или друштво чија вредност зависи од спорног уговора, неразјашњеног дуга или имовине која му уопште не припада.

Правни due diligence представља проверу правног положаја друштва, удела који се купује и услова под којима се куповина може спровести. За купца је важно да њен резултат буде употребљив: које недостатке продавац мора да отклони, који ризици оправдавају другачију цену и у којим околностима од куповине треба одустати.

Овај текст односи се првенствено на куповину удела у друштву са ограниченом одговорношћу у Србији.

Шта купац заиста стиче куповином удела

Куповином удела стиче се чланство у друштву, а не непосредно право својине на његовим непокретностима, опреми или новцу. Друштво остаје исто правно лице, са својим правима и обавезама. Промена члана сама по себи не брише раније дугове. Купац, са друге стране, не постаје аутоматски лични дужник свих поверилаца друштва само зато што је стекао удео. ^[1]

Ово разграничење одређује и обим провере.

Ако се друштво купује због пословног простора, потребно је проверити својину, терете и законитост коришћења тог простора. Али ту се провера не завршава. Треба испитати и обавезе друштва, јер вредност непокретности може бити знатно умањена дуговима који са њом немају непосредне везе.

Куповина имовине уместо удела може бити другачије решење, али се њене последице морају засебно испитати. Не треба је унапред представљати као поступак у ком купац сигурно избегава све раније обавезе.

Право продавца на удео и овлашћења потписника

Полазиште је податак о регистрованом члану друштва. Ипак, извод из АПР-а није потврда да је свака претходна промена власничке структуре била правно неспорна. Регистрациони поступак заснива се на начелу формалности: регистратор не испитује у пуној мери истинитост пријављених чињеница и законитост поступака у којима су приложене исправе настале. ^[2]

Зато, нарочито код више узастопних преноса, треба прегледати исправе на основу којих је продавац стекао удео, релевантне одлуке и евентуалне спорове. Неразјашњен прекид у документацији не треба надоместити претпоставком да је све уредно зато што је промена регистрована.

Посебно питање је овлашћење потписника. Ако је продавац правно лице, треба проверити заступника, регистровано заједничко заступање или обавезни супотпис и потребне одлуке органа друштва. Интерно ограничење овлашћења директора није исто што и регистровано ограничење које се може истицати према трећим лицима. Прокуристи је, пак, за располагање уделима које друштво има у другим правним лицима потребно посебно овлашћење. ^[1]

Када уговор потписује пуномоћник, препоручљиво је да пуномоћје јасно обухвати конкретну трансакцију, укључујући релевантна овлашћења у погледу цене, исплате и регистрације.

Право прече куповине и сагласност друштва

Пре договора о датуму потписивања треба прочитати оснивачки акт, а затим затражити и евентуални уговор чланова друштва. Документација доступна у регистру не мора обухватати све уговорне односе између чланова.

Чланови ДОО имају право прече куповине удела који се преноси трећем лицу, осим ако је оно искључено оснивачким актом или законом. Оснивачки акт може предвидети и да је за пренос лицу које није члан потребна претходна сагласност друштва. То су различита ограничења и треба их одвојено проверити. ^[1]

Није довољно да продавац каже да „остали чланови знају за продају”. Треба утврдити шта им је понуђено, када и како је понуда достављена и да ли су услови под којима купац стиче удео повољнији од понуђених. Законски рок за прихватање понуде по правилу је 30 дана, уз могућност другачијег уређења у законом допуштеним границама. ^[1]

Разлика може бити и у начину плаћања, а не само у цени. Понуда за исплату целог износа одмах није истоветна продаји уз дугогодишње одложено плаћање. У документацији треба сачувати доказе о спроведеном поступку, а не само завршни уговор.

Располагање имовином велике вредности

Када удео продаје привредно друштво, треба испитати да ли продаја представља располагање имовином велике вредности. Иста провера може бити потребна код корпоративног купца.

Закон полази од прага од 30% књиговодствене вредности укупне имовине друштва, према последњем годишњем билансу стања, уз прописани начин утврђивања вредности трансакције. Узимају се у обзир и повезана располагања у периоду од годину дана. Постоје изузеци, а код ДОО треба проверити и оснивачки акт, јер може другачије уредити примену ових правила. ^[1]

За продавца се посматра имовина продавца, а не имовина друштва чији се удео продаје. Продажа мањинског удела зато може бити значајно располагање за његовог корпоративног власника. Обрнуто, продаја целокупног удела од стране физичког лица не значи сама по себи да циљно друштво располаже својом имовином.

Недостатак потребног одобрења не треба олако означавати ни као безначајан пропуст ни као аутоматску апсолутну ништавост. Закон предвиђа посебне услове за поништај и накнаду штете, укључујући значај савесности друге стране. Практично је оправдано питање одобрења разрешити пре исплате цене. ^[1]

Залоге и препреке регистрацији

Проверу чланства треба допунити претрагом Регистра заложног права и релевантних забрана и ограничења. Залога на уделу и хипотека на непокретности друштва нису исто: прва непосредно оптерећује предмет куповине, док друга оптерећује имовину која утиче на вредност друштва. АПР омогућава претрагу заложних права по различитим критеријумима, укључујући предмет залоге, залогодавца и власника предмета залоге. ^[3]

Ако се део цене користи за намирење заложног повериоца, пре потписивања треба усагласити износ дуга, начин плаћања и документацију за брисање залоге. Обећање продавца да ће терет „скинути одмах после уплате” није довољно разрађен механизам заштите.

Постоји и препрека која не зависи од воље уговорних страна. Када је АПР примио прописано обавештење о пореској контроли или привременом одузимању ПИБ-а, регистрација промене члана може бити онемогућена до уклањања мере. Блокада рачуна није истоветна таквој регистрационој забрани. ^[4]

Ове провере треба поновити непосредно пре спровођења трансакције. Налаз стар неколико недеља не описује нужно стање на дан плаћања.

Дугови друштва и зајмови продавца

Правна провера мора бити повезана са финансијском и пореском анализом. Нарочито треба прегледати зајмове, јемства, примљене авансе, обавезе према запосленима, спорна потраживања и обавезе према повезаним лицима.

Посебну пажњу заслужују зајмови које је продавац давао друштву. Купац не треба да полази од претпоставке да купопродајна цена удела обухвата и продавчево потраживање по зајму. Уговором треба јасно уредити да ли се оно враћа, уступа, отпушта или остаје на снази, уз проверу пореских и рачуноводствених последица изабраног решења.

Размотримо пример: купац нуди 150.000 евра за целокупан удео, уверeн да тиме завршава финансијски однос са продавцем. Накнадно се утврди да продавац има и доспело потраживање од 70.000 евра према друштву. Без претходног разграничења цене удела и тог потраживања, стране нису ни преговарале о истом економском резултату.

Одвојено треба проверити да ли су улози заиста уплаћени или унети и да ли постоје обавезе додатних уплата. Закон изричито уређује солидарну одговорност преносиоца и стицаоца за одређене обавезе према друштву које се односе на пренети удео. ^[1]

Ни податак да рачун није блокиран не решава питање свих дугова. Евиденцију НБС о принудној наплати треба користити за оно што она показује, уз посебан преглед уговора, књиговодствених евиденција и потврда поверилаца. ^[5]

Кључни уговори, имовина и дозволе

Треба проверити шта се дешава са кључним уговорима када се промени власничка структура. Уговор о кредиту, закупу или дистрибуцији може садржати одредбу која промену контроле условљава сагласношћу друге стране или за њу везује право на раскид. Такве одредбе препознате су и у домаћој стручној анализи трансакција куповине друштава. ^[6]

Проверу треба усмерити и на односе који нису јасно документовани. На пример, друштво може користити складиште у својини продавца без писаног уговора. Купцу тада није довољна изјава да ће „све остати као до сада”. Право коришћења, трајање, накнада и услови престанка треба да буду уређени.

Исто важи за домен, софтвер, жиг и другу имовину од које пословање зависи. Треба утврдити ко има права, на ком основу их друштво користи и шта је потребно да тај основ опстане после продаје.

Код регулисаних делатности посебно се проверава утицај промене власништва или контроле на дозволе. Када трансакција подлеже контроли концентрација, потребно одобрење мора се уклопити у њено спровођење; регистрација промене члана не замењује тај поступак. ^[7]

Брачноимовински односи продавца

Када је продавац физичко лице, оправдано је проверити постоје ли брачноимовински спорови или привремене мере које могу утицати на трансакцију.

Ипак, није правилно аутоматски закључити да супружник регистрованог члана има половину удела или да је за сваки пренос неопходан његов потпис. У пресуди Рев 16332/2022 од 4. септембра 2024. године Врховни суд је, у конкретним околностима, одбио захтев супруге за стицање удела и права на имовини друштва, разграничавајући та права од могућег облигационог захтева према супружнику. ^[8]

Практична провера зато треба да обухвати начин стицања удела, релевантне споразуме и садржину евентуалног спора. Општа изјава о брачном статусу не може заменити ту анализу.

Обим провере, документација и лични подаци

Обим провере треба прилагодити конкретном послу. Код друштва које се купује због једне непокретности приоритети ће бити другачији него код производног предузећа или софтверске компаније.

Корисно је на почетку договорити списак документације, одговорна лица и рокове за одговоре. За сваки важан налаз треба раздвојити шта произлази из исправа, шта је продавац само изјавио и шта није могло бити проверено. Недостављен уговор није доказ да обавеза не постоји.

Уговор о поверљивости такође није неограничено овлашћење за достављање личних података запослених и клијената. Потребни су одговарајући правни основ, ограничење сврхе и обима података и контрола приступа. За почетну анализу може бити довољна документација из које су уклоњени подаци који нису неопходни за проверу. ^[9]

Купац мањинског удела треба да дода и питања будућег управљања: које одлуке може да утиче да буду донете, како добија информације и под којим условима може да изађе из друштва. Тај положај треба оценити према закону и конкретним актима, а не само према проценту удела.

Како налазе провере преточити у уговорну заштиту

Извештај који само набраја недостатке оставља купцу најтежи део посла. За сваки материјални ризик треба предложити поступање.

Недостатак права на кључној имовини може захтевати отклањање пре исплате. Познат порески спор може бити предмет посебно уговорене обавезе продавца да сноси његове финансијске последице. Неизвесно потраживање може оправдати корекцију цене.

Изјаве продавца о пословању треба повезати са последицама њихове нетачности. Није довољно унети дугачак списак „гаранција”. Треба одредити обухват одговорности, поступак пријављивања захтева, уговорна ограничења и однос према откривеним ризицима, уз поштовање принудних прописа.

Треба испитати и наплативост. Препоручљиво је размотрити задржавање дела цене, одложено плаћање или одговарајуће обезбеђење. Код договореног депозитног механизма мора бити јасно ко држи средства, када се исплаћују и шта се дешава ако настане спор.

Енглески назив клаузуле, попут warranty или indemnity, није замена за прецизно одређену обавезу у уговору на који се примењује српско право.

Потписивање, плаћање и регистрација

Уговор о преносу удела закључује се у писаној форми са овереним потписима преносиоца и стицаоца. Својство члана, међутим, стиче се регистрацијом. АПР посебно упозорава да стицалац пре регистрације не може као нови члан доносити одлуке о другим променама у друштву. ^[1]

Зато треба унапред одредити редослед испуњења услова, потписивања, плаћања и подношења пријаве. Уговором треба уредити сарадњу страна ако пријава буде одбачена, рок за отклањање недостатака и последице ако регистрација коначно не буде могућа.

За период до спровођења промене препоручљиво је ограничити неуобичајена задуживања, исплате повезаним лицима и друга располагања која могу изменити договорену вредност друштва.

Код страних учесника треба благовремено проверити изводе из регистара, овлашћења, преводе и потребу за легализацијом исправа. Апостил није универзални услов, јер могу бити применљива уговорна ослобођења. ^[2]

После регистрације треба спровести договорену примопредају документације и управљања, уредити банковна и електронска овлашћења и проверити обавезе у погледу стварног власника. АПР за релевантне промене предвиђа евидентирање у року од 30 дана, уз учитавање документације на којој се утврђивање стварног власника заснива. ^[10]

Где постоји простор за унапређење

Било би корисно боље повезати податке о чланству, залогама, забранама и регистрационим ограничењима, уз јасно означено време ажурирања. То не би заменило адвокатску проверу, али би олакшало уочавање непосредних препрека.

Потребна су и уједначенија оперативна упутства за трансакције са више повезаних регистрационих радњи, нарочито када учествују страна правна лица.

Посебан простор за стручно разјашњење видим у примени уговорних механизама одговорности преузетих из међународне праксе. Њихова сврха може бити разумна, али би предвидљивости допринела јаснија домаћа пракса о домету појединих клаузула.

Ово су предлози за унапређење, не разлози да се постојећа провера прескочи. Купцу је пре плаћања потребан одговор на конкретно питање: под којим условима је оправдано преузети утврђене ризике и како ће уговор обезбедити да тај договор буде спроводив.

Куповина удела у ДОО: правни due diligence и ризици